Zamisli sebe kao bateriju!
Kada odmaraš ili radiš nešto što voliš ta baterija se puni. ↑
Kada ne izdvojiš vreme za odmor, forsiraš da nešto moraš da završiš iako si umorna, kada na silu radiš nešto što ti se ne radi i sveukupno ne daješ sebi dozvolu na odmor, ta baterija se prazni. ↓
I dalje zamišljaj da si ti baterija. Kada je baterija skoro prazna, ona kreće da daje razne signale. Ti signali mogu da budu manjak koncentracije, nesanica, razdražljivost, smanjena tolerancija na stres, česte prehlade i slično.
Kada zanemariš te signale, onda tvoje telo ide dalje i dolazi do razboljevanja.
Tvoje telo samo nalazi načine da te obori u krevet, ne bi li mu dala odmor koji mu treba.
Vratimo se na metaforu baterije. Ako toliko zanemaruješ sve signale i odmoriš samo kada padneš, dopuniš malo bateriju, pa nastaviš dalje. Tvoja baterija non stop radi na low batery sistemu. Konstantno ulažeš minimalni deo sebe i obnavljaš taj minimum samo kada moraš.
U smislu odmora, to znači da ti ne možeš sebe da smiriš kada sedneš da odmaraš, jer stalno imaš ideju šta je sledeće što treba da uradiš.
Kada ti se desi da se razboliš, tada daješ sebi dozvolu da staneš, jer nemaš izbora i onda imaš opravdanje za svoj odmor. Odmoriš malo, ali samo koliko da nema simptoma zbog kojih moraš u krevet i nastavljaš dalje. To se zove zabrana na odmor. Naučila si da je odmor odlika lenjih ljudi. Da ne treba da odmaraš jer tada dangubiš. Naučila si da možeš da radiš tek kada sve završiš. Ali to do lista se nikada ne završava.
Kako odmoran um zapravo funkcioniše?
Sada se priseti potpuno suprotnog. Seti se kako ti je kada se vratiš s godišnjeg odmora, pa onih prvih par dana kada si lepo rasterećena, odmorna, osećaš se kao da letiš, puna si ideja, a kreativnost ti je na vrhuncu. Možeš li da zamisliš život u kome se tako osećaš većinu svog vremena? Radiš i uživaš dok radiš. Nemaš one momente kada moraš da se nateraš da radiš ovo ili ono, niti da se teraš da ustaneš. Jednostavno, zamisli da si većinu svog vremena odmorna i rasterećena?
E to je osećaj kome težimo. Osećaj kao posle godišnjeg odmora, kada se pokreneš i imaš onih par dana kada je tvoja produktivnost na vrhuncu, zato što si tako odmorna.
Da bi bila tako produktivna kada god sedneš da radiš, teži da održiš taj nivo odmora. Jer ono što možeš da uradiš odmorna za 15 minuta, umornoj ti treba 3h. Zar onda nije bolje da odmaraš 2h i 45min da bi završila to što treba za 15 min. Nego da upireš ko bik, mučeći se da sa trećinom svoje snage 3 sata radiš na istom zadatku. (Slikovito objašnjeno, ali razumeš poentu).
Odmor nije luksuz koji treba da zaslužiš, odmor je potreba bez koje sve druge funkcije trpe.
Uvrsti odmor svesno u svoju svakodnevnicu jer će ti se vreme uloženo u odmor, vratiti višestrukom produktivnošću i zadovoljstvom.
Do sledećeg posta, želim vam zadovoljstvo u svakom koraku.
